Sertifikacioni seminar IPH: Odmor kao svrha: Šopenhauerovo klatno i struktura smislenog života

INSTITUT ZA PRAKTIČNU HUMANISTIKU

DVODNEVNI SEMINAR

ODMOR KAO CILJ: ŠOPENHAUEROV KLATNO I STRUKTURA SMISLENOG ŽIVOTA

Voditelj seminara: prof. dr Aleksandar Fatić

Sertifikacija: Institut za praktičnu humanistiku

Trajanje: dva dana (ukupno 12 sati kontakt-rada)

Broj učesnika: do 12

Format: predavanja, vođena diskusija, refleksivne vežbe

OBRAZLOŽENJE

Savremeni čovek živi u paradigmi postignuća. Smisao života se meri učinkom: šta si postigao, koliko si objavio, kakvu poziciju zauzimаš, koliko zarađuješ. Ova paradigma ima ozbiljnu filozofsku podlogu. Suzan Volf tvrdi da smisao nastaje kada se subjektivna privlačnost susretne sa objektivnom vrednošću. Gven Bredford smisao vezuje za težinu savladanih prepreka. Tadeusz Metz ga locira u racionalnom angažovanju sa fundamentalnim uslovima ljudskog postojanja. Svi oni pretpostavljaju da smisao zahteva kretanje, dinamiku, neprekidnu aktivnost usmerenu ka ciljevima koji se izmenjuju.

Problem je u tome što je Šopenhauer već uočio strukturu koja ove teorije čini beskonačno samoreferentnim. Život oscilira između bola nezadovoljene želje i praznine zadovoljene želje. Klatno se ljulja između patnje i dosade. Savremene teorije smisla nude bolja postignuća, dostojnije ciljeve, sofisticiranije oblike angažovanja. Ali sama struktura oscilacije ostaje netaknuta. Postignuće zamenjuje postignuće, cilj zamenjuje cilj, a osoba se ne smiruje nikada.

Ovaj seminar razvija radikalno drugačiju poziciju. Odmor nije pauza između produktivnih epizoda. Odmor je cilj kome su postignuća sredstvo. Mi se ne odmaramo da bismo nešto postigli. Mi postižemo da bismo se odmorili. To nije lenjost. Odmor, shvaćen na način koji ćemo razviti tokom seminara, možda je najteža stvar od svih, Postizanje odmornog stanja svesti zahteva da se čovek suoči sa sobom bez alibi-ja produktivnosti.

Seminar je zasnovan na filozofskom radu u okviru analitičke filozofije smisla života, ali je organizovan tako da bude pristupačan svima koji se ozbiljno bave pitanjem o tome kako kvalitetno živeti. Nije potrebno filozofsko predznanje.

PRVI DAN: KLATNO

Jutarnji blok (9:00 do 12:30, sa pauzom)

Počinjemo od onoga što svi znamo iz iskustva, ali retko imenujemo. Želeli ste nešto: unapređenje, publikaciju, stan, vezu. Dobili ste. I onda ste, ponekad u roku od nekoliko sati, otkrili da želite nešto drugo. Zadovoljstvo je bilo stvarno ali kratkotrajno, kratka zaravan pre nego što se pojavio sledeći uspon. Šopenhauer je tu dinaniku nazvao klatnom između patnje i dosade, i fenomenološka tačnost te dijagnoze teško se može osporiti.

U prvom delu seminara detaljno ispitujemo ovu strukturu klatna. Šta tačno znači to da je htenje strukturnopovezano sa nedostatkom? Zašto zadovoljenje želje ne proizvodi trajno zadovoljstvo? Šopenhauer tvrdi da je volja u svojoj suštini nezasita, jer hteti znači biti u stanju u kome nešto nedostaje, a kada nedostatak prestane, prestaje i htenje, ostavljajući prazninu koju samo novo htenje može da popuni. Ne radi se o pesimističkoj tezi o ljudskoj prirodi, nego o strukturnom uvidu u to kako funkcioniše odnos između želje i zadovoljenja.

Savremena filozofija smisla života prihvata fenomenološku tačnost Šopenhaierove dijagnoze, ali odbacuje njen pesimistički zaključak. Standardni odgovor je da su potrebna bolja postignuća, dostojniji objekti angažovanja. Suzan Volf, Bredford, Mec, Setija, svi nude varijacije na istu temu: smisao se proizvodi kroz aktivnost usmerenu ka vrednim ciljevima. Ono što niko od njih ne dovodi u pitanje jeste sam okvir. Smisao je dinamičan. Smisao zahteva kretanje. Smisao se konstituiše kroz postignuća.

Problem sa ovim okvirom je u tome što on reprodukuje upravo onu oscilaciju koju Šopenhauer dijagnostifikuje. Ako smisao zahteva kretanje, onda svaki zastoj postaje pretnja. Ako smisao zahteva postignuće, onda svaki period bez postignuća postaje besmislen. Navedeno znači da savremene teorije smisla, uprkos svojoj sofisticiranosti, ostaju unutar strukture Šopenhauerovog klatna. One ne zaustavljaju oscilaciju, veċ samo nude bolja klatna.

Refleksivna vežba: Učesnici identifikuju tri najvažnija postignuća u svom životu i ispituju šta se desilo posle svakog od njih. Cilj nije da se postignuća obezvrede, nego da se uoči obrazac: da li je zadovoljstvo koje je usledilo bilo trajno ili privremeno? Da li je novi cilj zamenio stari? Da li se struktura ponovila?

Popodnevni blok (14:00 do 17:30, sa pauzom)

Poslepodne ulazimo u srce argumenta. Ako je struktura klatna problem, šta je alternativa? Hajdeger pravi razliku između građenja i stanovanja. Građenje je autentična aktivnost, ali ono pretpostavlja nešto što samo po sebi nije aktivnost: stanovanje. Čovek gradi zato što stanuje, a ne obrnuto. Kada građenje izgubi vezu sa stanovanjem, ono postaje prazna konstrukcija: efikasna, ali besmislena. Taj odnos se preslikava na odnos između postignuća i odmora. Postignuće, kao i građenje, pretpostavlja nešto što samo ne može da proizvede.

Odmor, onako kako ga mi razumemo, ima tri suštinska svojstva.

Prvo je neinstrumentalni odnos prema sebi: osoba koja počiva, koja je sposobna da ima odmarajući odnos životu, odnosi se prema sopstvenom postojanju kao prema nečemu što ima vrednost nezavisno od onoga što proizvodi. Njeno bivstvovanje nije uslovljeno njenim činjenjem.

Drugo svojstvo odmora je receptivna raspoloživost: osoba koja ima odmarajući odnos prema životu otvorena je za ono što joj je dato u iskustvu, bez zahteva da to nužno nečemu služi.

Treće svojstvo odmora je nastanjenost u sadašnjosti: osoba koja počiva nastanjuje svoje sadašnje iskustvo bez nemirne orijentacije ka budućem stanju koje bi ga poboljšalo. Takav stav ne znači odsustvo planova ili nada, nego odsustvo specifične orijentacije u kojoj se sadašnjost doživljava kao manjkava u odnosu na budućnost, koju htenje teži da ostvari.

Inverzija koju predlažemo je sledeća: paradigma postignuća tvrdi da se odmaramo da bismo postigli. Može se tvrdito obrnuto. Postižemo da bismo se odmorili. Činjenje je sredstvo za postojanje, a ne obrnuto. Mera smislenog života nije šta je postignuto nego da li osoba nastanjuje navedena tri uslova odmarajućeg života.

Fenomenologija potvrđuje prethodno opisano. Razmislite o najdublje zadovoljavajućim postignućima u svom životu. Ono što ih čini zadovoljavajućim nije postignuće posmatrano kao proizvod, nego kvalitet prebivanja u sadašnjosti koji ono omogućava. Naučnik koji je ostvario autentično otkriće ne uživa primarno u objavljivanju tog otkrića. On uživa u iskustvu razumevanja, u jasnoći koju mu razumevanje pruža. Roditelj koji je odgajio dete ne sastavlja listu postignuća. On nastanjuje odnos sa detetom, čija dubina uvećava njegov svet.

Diskusija: Šta znači nastanjenost u vašem profesionalnom životu? Da li postoje trenuci kada ste delivali iz punoće, a ne iz deficita? Šta je karakterisalo te trenutke?

DRUGI DAN: ODMOR

Jutarnji blok (9:00 do 12:30, sa pauzom)

Drugi dan počinje od jednog važnog razgraničenja. Odmor nije ono što se obično pod tim podrazumeva: on nije vikend, nije godišnji odmor, nije penzija. Sve su to pauze unutar paradigme postignuća, zastajanja koje služe tome da se osoba vrati produktivnom režimu. Odmor u smislu koji razvijamo na ovom seminaru je nešto kategorijalno drugačije. To je orijentacija unutar života, ne faza izvan njega.

Po svemu sudeći, Šopenhauera je bio u pravu kada je smatrao da htenje podrazumeva neki nedostatak. Možda, medjutim, nije bio u pravu u zaključku da je jedini izlaz iz tog paradoksa gašenje volje. Njegova skrivena premisa, da je volja monolitna, da htenje dopušta samo potpuno prihvatanje ili potpuno odbacivanje neke težnje ili nekog predmeta, možda nije sasvim ispravno. Htenje je kompleks motivacionih stanja koja dopuštaju različite odnose prema subjektu. Možete hteti stvari, istovremeno prepoznajući da vas to htenje ne definiše kao ljude. Možete slediti ciljeve, razumevajući da se vaš život ne svodi na to sledjenje. Tri svojstva odmora koja smo ovde pomenuli opisuju upravo ovaj diferencirani odnos prema htenju.

 Odmor nije proizvod koji se postiže kompetentnim vežbanjem. Pn je analogan zdravlju. Zdravlje se ne postiže na način na koji se postiže neka kvalifikacija. Zdravlje je stanje koje omogućava aktivnost, a ne rezultira iz nje. Odmor, na sličan način, predstavlja stanje koje omogućava smislen angažman, a ne rezultira iz angažmana.

Refleksivna vežba: Učesnici identifikuju situacije u svom životu u kojima su delali iz obilja i situacije u kojima su delali iz deficita. Razmattaji pitanja: koja je kvalitativna razlika? Koji su rezultati bili bolji? Kada se pojavila anksioznost, a kada mir?

Popodnevni blok (14:00 do 17:30, sa pauzom)

Poslednji blok seminara posvećen je praktičnim implikacijama za život i rad učesnika. Ako je odmor cilj a ne pauza u aktivnosti, šta to konkretno znači za svakodnevne odluke?

Vitgenštajn je govorio o formama života, obrascima unutar kojih naše delovanje dobija smisao. Paradigma postignuća je jedna forma života. Orijentacija ka odmoru je druga. Prelaz iz jedne u drugu nije stvar odluke jednog trenutka. To je preorijentacija koja se odvija postepeno, kroz promene u tome kako se odnosimo prema svom radu, prema drugima i prema sebi.

U kontekstu Modalno integrativne psihoterapije,  odmor odgovara onome što nazivamo nastanjenošću u sopstvenom modalnom svetu. Osoba koja je nastanjena u svom svetu ne doživljava svoju situaciju kao deficitarnu samo zato što ima nerealizovane želje. Ona prepoznaje da je struktura mogućnosti u kojoj se nalazi vredna sama po sebi, ne samo kao odskočna daska za neku bolju strukturu. Takva osoba razlikuje legitimno nezadovoljstvo koje zahteva promenu od strukturnog nemira koji je posledica samog htenja.

Povezanost naše teme sa terapijskim radom je neposredna. Mnogi klijenti dolaze na terapiju sa osećanjem da “nešto nije u redu” sa njihovim životom, a da pritom ne mogu da identifikuju šta tačno nije u redu. Često se ispostavlja da sa njihovim životom nije ništa pogrešno, osim što su u paradigmi postignuća koja ne dozvoljava odmor. Oni konstantno mere svoj život prema standardu koji zahteva stalnu dinamiku, i svaki period bez vidljivog napretka doživljavaju kao stagnaciju. Terapijski rad u tom slučaju nije rešavanje problema, nego pomeranje okvira: od pitanja “šta treba da postignem?” ka pitanju “mogu li da budem prisutan u svom životu kakav jeste?”

Upravo navedeno je zaključak koji nam sugeriše
Šopenhauerov klatno. Život nije besmislen, nego paradigma unutar koje tražimo smisao svog života reprodukuje upravo ono od čega bežimo. Izlaz nije bolje klatno, nego drugačiji odnos prema kretanju.

Završna diskusija: Šta za svakog učesnika znači odmor u smislu koji smo razvili tokom seminara? Šta bi se promenilo u njihovom profesionalnom i ličnom životu kada bi orijentacija ka odmoru zauzela mesto orijentacije ka postignuću? Šta ih sprečava da već sada žive na taj način?

ORGANIZACIONE NAPOMENE

Seminar je namenjen stručnjacima u oblasti mentalnog zdravlja (psiholozi, psihijatri, psihoterapeuti), filozofima, i svima koji se profesionalno ili lično bave pitanjem smisla života i kvaliteta življenja.

Po završetku seminara učesnici dobijaju sertifikat Instituta za praktičnu humanistiku.

Seminar će se održati od 15 do 17 maja 2026 godine u Ključu, na romantičnoj reci Sani, u Bosni i Hercegovini.

Kotizacija sa smeśtajem, materijalima i sertifikatom iznosi 550 EUR.

Prijave uz CV se primaju na office@iph.edi.rs do 10. aprila 2026 u 16h.