Kako izgleda proces rešavanja konflikta kroz filozofsko savetovanje ili „koučing“?

[vc_row][vc_column][ultimate_heading source=”post_title” alignment=”left”][/ultimate_heading][vc_empty_space][/vc_column][/vc_row][vc_row][vc_column][vc_column_text]U najvećem broju slučajeva proces se odvija kroz sedam faza.

Prva faza je formulisanje „jezgrovnog“ ili osnovnog moralnog konflikta. To tog konflikta se dolazi postepeno, analizom svih onih elemenata koji su njegova nadgradnja i koji se, na prvi pogled, čine kao pravi uzroci konflikta.

Druga faza podrazumeva identifikovanje subjekata konflikta. Ona dovodi do toga da se utvrdi o čijim pravima, interesima ili namerama se u nekoj situaciji radi, i koje od tih prava, interesa ili namera su u uzajamnom konfliktu.

Treća faza uključuje prikupljanje informacija koje su relevantne za konflikt.

Četvrta faza je „utvrđivanje odgovornosti“, to jest identifikovanje onoga ko je odgovoran za odluke koje treba doneti, kao i onoga ko ima glavnu dilemu u nastaloj situaciji. U ovoj fazi se može postaviti, i često se postavlja pitanje, ne samo o odgovornosti prema drugima, nego i o odgovornosti prema sebi samom. U mnogim konfliktima i teškim situacijama nosilac dileme zanemaruje odgovornost koju ima prema samom sebi. Proces utvrđivanja odgovornosti za moralnu odluku je često, iako ne uvek, odlučujuća faza u procesu rešavanja konflikta.

Peta faza je razvijanje argumenata, za i protiv pojedinačnih odluka. Koji postoje razlozi za različita moguća rešenja konflikta? U ovoj fazi, što više mogućih rešenja se iskristališe, i što više ima argumenata za ta rešenja, to bolje.

Šesta faza je „pokušaj razrešenja“. Ovde se procenjuju najuverljiviji argumenti za pojedinačne odluke, i dolazi se do etički najbolje odluke.

Sedma završna faza je „opravdanje odluke“. U toj fazi se postavljaju pitanja poput: „Da li učesnik u konfliktu može živeti sa izabranim rešenjem?“, ili „Šta bi to trebalo da se promeni u objektivnoj situaciji da bi se i naša odluka promenila?“

Na osnovu opisanog procesa, koji se u detaljima može razlikovati od navedenih konkretnih pitanja, dolazi se do solidnih rešenja za mnoge životne i profesionalne konflikte. Iza takvih rešenja stoje snažni racionalni argumenti, koje čovek može da opravda i pred sobom i pred drugima. Takva rešenja mogu biti osnova za poboljšanje kvaliteta i života i rada na različitim nivoima, od individualnog do korporativnog i institucionalnog.

[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row]