Vreme individualne odgovornosti sudija

Izvršna naredba predsednika SAD o ponovnom uvođenju liste pojedinaca sa zapadnog Balkana (pre svega iz Srbije) prema kojima će biti primenjene individualne sankcije zabrane putovanja i zamrzavanja imovine, kao i najava skorog osnivanja Međunarodnog tribunala za korupciju za region, ozbiljne su stvari. Mnogo ozbiljnije nego što to neki mediji shvataju.

Radi se o početku kraja vladajućeg režima u Srbiji, kao i o konkretnom utvrđivanju individualnih odgovornosti svih onih koji nisu radili svoj posao u borbi protiv korupcije, a to se posebno odnosi na tužioce i sudije.

Kako krivične, tako i parnične sudije, jer jedna od afera sa korupcijom koje najviše potresaju Srbiju, a o kojoj je Stejt Department obavešten i nju ima u vidu, je korupcija u trgovini decom, starateljstvima i hraniteljstvima, kao i tragedije koje su se dešavale u vezi sa tim (ubistva, samoubistva, i brojni protesti siromašnih građana i protivnika režima kojima se otimaju deca). Odgovornost za ovakve stvari leži na sudstvu.

Da SAD ovog puta imaju u vidu sudije i tužioce vidi se iz obrazloženja inicijative da se formira međunarodni tribunal za korupciju. To obrazloženje glasi: da bi se procesuirali svi oni koje domaće pravosuđe ne procesuira, i oni koji korupciju tolerišu ili sprovode umesto da se protiv nje bore. Čitaj: tužioci i sudije.

Jedan od načina da se posmatra uvođenje liste za individualne sankcije je takozvano “seirenje”: likovanje nad tim što će neko drugi, ovoga puta SAD, obaviti posao koji mi sami nismo u stanju da obavimo, a to je da izvrgnemo na stub srama one koji, umesto da budu najbolji članovi društva i da uvode pravdu, sprovode nepravdu.

Taj način nije intelektualno najartikulisaniji.
Mnogo je produktivniji i bolji način mišljenja koji uvođenje liste za sankcije vidi kao poruku, kao početak vremena individualne odgovornosti za odluke koje se donose. Sada više nećemo govoriti koji je sud doneo neku odluku, ili koje je tužilaštvo postupalo ili nije postupalo po nekom slučaju, nego ćemo govoriti o tome koji je sudija nešto odlučio, kako i zašto, i koji je tužilac postupao.

Radi se o velikom napretku, jer će, usmeravanjem javne pažnje na individualnu stručnost, poštenje i moral biti jasno ko su ti akteri koji urušavaju sistem institucija u Srbiji, nezavisno od bilo koje političke vlasti. Jer, radi se o akterima koji, u načelu, sarađuju sa svakom vlašću.

Postojeće afere u sudstvu i tužilaštvu, poput aktuelne “afere Dimovski” u Prvom osnovnom sudu u Beogradu, koja faktički ruši taj sud i pokazuje ga kao izvor ogromnih prolema na koji nova vlast, kada dođe na nju red, mora posebno obratiti pažnju, i radikalno ga reformisati, a možda i ukinuti, ukazuju na princip ugleda i odgovornosti.

Došlo je vreme da nisu svi sudovi i sva tužilaštva ista, kao što nisu svi univerziteti i sve škole iste. Neke su ugledne, neke – pa, neke su manje ugledne. Ili nisu ugledne.

Tako je i sa sudovima i tužilaštvima.

Postoje indicije da će u prvom sastavu liste “uglednika” koji će dobiti individualne sankcije SAD biti 5 sudija i tužilaca iz Beograda.

Bilo kako bilo, ova lista je znak moćnih igrača na svetskoj sceni da za zbivanja na ovim prostorima nije odgovoran samo Aleksandar Vučić ni vrh vlasti, već i brojni pojedinci na funkcijama, javnim i pravosudnim, koji ne rade svoj posao pošteno i časno.

I to se ne može zadržati u okrivirima sudske vlasti, jer se ona pokazala nesposobnom da procesuira korumpirane članove pravosuđa, isto tako kao što se izvršna vlast pokazala nespremnom i nesposobnom da procesuira svoje korumpirane članove, osim par jadnih, perifernih izuzetaka koji više služe kao “ikebana”, nego kao stvarna borba protiv korupcije.

Individualna odgovornost je osnova liberalnog društva.

Ona je osnova demokratije.

Dr Aleksandra Bulatović