Tekst Alise Damjanović: “Evo zašto niste srećni“
Često se pitamo, šta je to sreća? Da li smo mi srećni? Šta možemo da učinimo da budemo srećniji? Da li je sreća univerzalna? I na kraju, da li sreća uopšte postoji? O tome je u knjizi „Otkrijte džina u sebi“ pisao danas najuticajniji kouč u svetu, Entoni Robins.
Koliko jedan isti dogadjaj svakog čoveka ostavi sa različitim emocijama. Priča o pomračenju sunca, na kom je bilo mnogo ljudi, a koliko njih je nakon toga bilo razočarano, isto toliko njih je bilo i zadovoljno. Naravno, uvek postoje oni koji su ravnodušni, ili su tu zbog neke druge osobe, pa ni ne mogu da dožive ništa posebno, jer čekaju da se završi. Entoni Robins to objašnjava na način da mi imamo svoja uverenja kako nešto treba da se odigra i u odnosu na to reagujemo na odredjene dogadjaje. Npr. ako neko ide sa nekim na piće i očekuje da će upoznati osobu svog života, vrlo je verovatno da će se vratiti kući razočaran. Ali neko ko ide na piće bez ikakvih uverenja i očekivanja, već da upozna osobu, vrlo je verovatno da će doći kući zadovoljan, Ono što je poenta je da mi imamo uverenja/pravila o tome šta treba da se dogodi da bismo se osećali dobro i onda se pitamo koje je to naše pravilo? Da li se slepo držimo pravila i konstantno pokušavamo da dodjemo do naše sreće, a u stvari ništa od toga ne možemo da kontrolišemo? Dokle god puštamo da naša sreća zavisi od stvari nad kojima nemamo kontrolu, teško da ćemo biti zadovoljni. Jedina stvar nad kojom imamo kontrolu smo mi sami. Nismo ni svesni koliko pravila koja sami sebi u životu postavljamo nas čine nesrećnim. Ne ide sve u životu uvek kako smo planirali, pa tako ni ovo piće na koje smo otišli sa uverenjem da ćemo upoznati svog životnog saputnika, ne mora da ide kako smo planrali.. ali ako bismo bili malo fleksibilniji i malo manje rigorozni u odnosu na svoja uverenja, verovatno bismo dopustili sebi da upoznamo najbolju osobu na svetu. Mislim da je ovde jasno koliko naša uverenja mogu da nas sputaju u nečemu dobrom, jer sebe nismo ni pustili da osetimo.
Da li je sreća univerzalna ili lična? Počnimo od toga da u različitim kulturama i jezicima sreća ne znači isto. Čak u 24 zemlje reč sreća sadrži spoljašnje odrednice. I kako onda možemo da pričamo o sreći kao o nečemu što je univerzalno? U toliko zemalja sreća nema isto značenje, a kako je tek onda sa individuama u tim zemljama? Svaki čovek na ovom svetu će naći drugačiji način da opiše kako se uopšte oseća kad je srećan i šta za njega to znači.
Ljudi su ranije mislili da na sreću ne mogu da utiču, da je to samo splet srećnih okolnosti. Krajem 19.veka sreću su počeli da gledaju kao nešto lično, što svako može da dostigne, usmeri i kontoliše. Sada kada smo u eri tehologija, instagrama, facebook-a i svega što sa sobom nosi „lažnu“ sreću i „lažne“ živote osećamo pritisak da moramo konstantno da se osećamo srećno i zahvalno, a to sa sobom nosi mnogo veći problem, nezadovoljstvo. Mi ne moramo da se osećamo srećno, mi biramo da taj pritisak utiče na nas i da ispunjavamo pravila po kojima ćemo izgledati srećno. Ali zapravo nas niko ne tera da se osećamo nekako, opet smo sami izabrali da to tako utiče na nas.
Sreća je, po mom mišljenju, individualni koncept, koji zavisi od nas samih. Zavisi od naših pravila i našeg pogleda na reč „sreća“. Šta to za mene znači, samo ja odlučujem o tome. Kao što smo zaključili, jedan dogadjaj će kod 100 različitih ljudi izazvati 100 raličitih osećaja, a samo mi biramo kako ćemo se osećati povodom nečega.
Alisa Damjanović
