Filokafe: Trauma i strepnja, subota 2. oktobar, kafe “Bašta”, Cetinjska 15, 12.00-15.00h

Posle letnjih praznika, nastavljamo redovno održavanje filokafea kao i proteklih godina. Ovoga puta tema je “Trauma i strepnja”.

Strah je za svakog čoveka važna emocija. On čini razliku između onoga što želimo i što ne želimo, između onoga što nam je prijatno i onog što nam je neprijatno, ali i ukazuje nam na sopstvene konstrukte i njihove granice. O strahu možemo čitati u zapisima Serena Kjerkegora, koji strah i strepnju postavlja u središte čovekove brige nad sopstvenom egzistencijom. Svaki čovek koji briguje nad svojim bićem i postojanjem prirodno oseća strah u situacijama kada je njegova egzistencija ugrožena. Zato je važno da razumemo šta je strah u svom suštinskom značenju i da ga odredimo spram sopstvenih granica. Međutim, još jedna, ne toliko ni emocija koliko činjenica, koja može da određuje našu egzistenciju je trauma. Stiče se utisak da je strah širi pojam od traume, te da se trauma vezuje za konkretne događaje koji su na neki način odredili naš život.

Kako bismo što plodonosnije i što praktičnije pristupili ovoj, svima nama, važnoj temi, pozivamo vas na filokafe 2. 10. 2021. sa početkom u 12.00h, da u zajedničkoj analizi i konstruktivnoj, sistematičnoj diskusiji pokušamo da odgovorimo na neka od sledećih pitanja:

Šta je strah?

U kakvom su odnosu strah i bol?

Kako nastaje trauma?

Koji je odnos straha i traume?

Da li je trauma univerzalni alibi?

Šta su makrotraume, a šta mikrotraume i kako da se odnosimo prema njima?

Kroz ovaj put osvešćivanja i sticanja alatki za razumevanje i prevazilaženje vodiće vas filopraktičar prof. Aleksandar Fatić i master filozof Aleksandar Prica, članovi Instituta za praktičnu humanistiku (IPH).

Mesto održavanja filokafea: Bašta craft & draft (Cetinjska 15, Beograd).

Kotizacija: 500 dinara u šta su uračunate dve konzumacije po vašem izboru.

Prijave: Zbog ograničenog broja mesta prijavite svoje učešće najkasnije do 1. 10. 2021. do 23.59h na filozofskapraksa2016@gmail.com

*** Molimo sve naše posetioce da zbog zdravlja svih nas, kao i prilike da nastavimo da se neposredno družimo, poštuju preporučene mere zaštite od virusa covid-19. ***

***
Filokafe predstavlja grupnu i strukturisanu diskusiju na određenu temu. Tema je uvek nešto što zaokuplja našu pažnju i ima uticaj na nas u svakodnevnom životu. Filokafe vode filozofi praktičari, a učesnici uzimaju učešća u filokafeu onoliko koliko njima lično prija i ne postoji uslov za učesnike – oni mogu i treba da budu iz bilo koje struke, jer filokafe nije usko vezan za određenu grupu ljudi, već upravo predstavlja vraćanje filozofije svakom čoveku. Rezultat je da svako, na sebi svojstven način, dobije informacije koje će mu biti korisne u životu. Za učesnike nije uslov da imaju ikakve veze sa filozofijom.

Posebna napomena moderatora:

Grupa autora u okviru IPH, sa kolegom psihijatrom Behzadom Hadžićem iz Bosne, radi na tekstu o potrebi da se u psihoterapiji paradigma žrtve traume zameni korisnijom paradigmom.

Zanima nas možemo li traumu razumeti kao univerzalni alibi za nedovoljno kreativno i shematsko odnošenje prema životnoj stvarnosti. Primera radi, kakve jezičke igre igramo koje su povezane sa našim traumama? Da li činjenica da me je neko u životu izneverio utiče na to da sebi dam pravo da ne verujem ljudima?

Posebno zanimljiva su pitanja o tome šta trauma znači za karakterizaciju ličnosti. Postoji stav koji mi zastupamo u IPH, koji je poznat većini stalnih učesnika u filokafeima, a koji je formulisao osnivač psihoterapije Filip Pinel (Philippe Pinel), da “bukva ne može doživeti nervni slom”, odnosno da nedifierenciran, primitivan čovek, teško može imati mentalne probleme. Iz toga proizlazi iskustveno dobro poznata činjenica da su naši klijenti u psihoterapiji bez izuzetka izuzetno inteligentni, kulturni i osetljivi, dakle sofisticirani ljudi. Ukratko, moglo bi se zaključiti da su klijenti ili pacijenti u psihoterapiji najzdraviji članovi društva. Takvi ljudi prirodno lakše i češće doživljavaju emocionalnu traumatizaciju.

Da li to znači da je trauma znak emocionalne razvijenosti i da je vrhunac kvalitetnog življenja ne odsustvo traume, nego hrabrost da se ona pretrpi i da se živi konstruktivno bez zaklanjanja od drugih ljudi?

Voleli bismo da među pitanjima o kojima diskutujemo budu bar neka od ovih.