Snimak grupne sesije Biljane Kovačević, filoterapeuta “Lečenje iluzijama”, nedelja, 6. mart

Društvene mreže su olupina i čamac za spasavanje u isto vreme. Plutamo u virtuelnom svetu. Ponekad si pauk, a ponekad si muva.

U savremenoj terapeutskoj praksi već neko vreme može se govoriti o novom obliku adiktivnog ponašanja ‒ zavisnosti od virtuelnog sveta i društevnih mreža. Međutim, kako je svaki oblik zavisnosti, prema rečima Gabora Matea, uslovljen traumom, odnosno ranim gubitkom koji se kasnije pokušava kompenzovati kroz druge aktivnosti bez kojih se ne može, postavlja se pitanje: koja traumatska iskustva su zajednička skoro čitavom svetu i da li možemo konstatovati po kom obrascu danas funkcioniše svet, a tiče se bliskosti i povezanosti sa drugim ljudima?

Predložak za seminar je film Who you think I am. Pitanja kojima se seminar bavi su:

1. Šta nas motiviše da stvarni svet zamenimo virtuelnim?
2. Kako bismo objasnili diskrepancu između onog što možemo saznati u stvarnom svetu i onog što je pohranjeno na društevnim mrežama?
3. Gde nalazimo korene ljudske neempatije ‒ sa stanovišta ontologije, religije (duhovnosti) i psihologije?
4. Kako je moguće razmotriti problem terora starosti, koji se svakodnevno čuje u svim oblicima medija? Kako da se radi sa ovim problemom?
5. Šta znači kada se kaže da je to malo zeleno svetlo na ekranu ‒ uteha?
6. Na koji način se sumnja interpretira u virtuelnom svetu?
7. Šta se sve krije iza rečenice: Volim da me vide kao lepu, jer drugačije ne postojim u tuđim očima?
8. Šta čoveka čini danas živim?
9. Šta je ljubav bez želje?
10. Kakav je odnos između terapeuta i Kler? Kako biste vi vodili ovu terapiju? Ili ‒ kako biste ovde intervenisali?
11. Kakav je značaj pisanja u terapeutskom radu, može li ono biti isceljujuće ili štetno?
12. Šta bi u ovom kontekstu značilo ‒ buđenje svesti?
13. Zašto je nemoguć srećan kraj?
14. Osećamo krivicu, ali nismo krivi…?
15. Kakve nam nove perspektive u terapeutskom radu ‒ možda ‒ ovaj film donosi?

Snimak cele grupne sesije nalazi se ovde: